Нови закон о порезу на даљину обећава изједначавање услова између продавница и компанија за е-трговину попут Амазона. Фотографија: Давид Ридер/Гетти Имагес
Мрежна куповина без пореза ускоро би могла бити ствар прошлости. У понедељак, Реп. Јасон Цхаффетз из Утаха и Реп. Стеве Вомацк из Арканзаса представио је Закон о паритету удаљених трансакција, рачун који би захтевао од мрежних продаваца да прикупљају промет и користе порезе од купаца у удаљеним државама, чак и ако ти трговци тамо немају физичко присуство.
Звучи познато? То је. Од када је порез на промет први пут усвојен 1930-их, државе, трговци на мало и законодавци оспоравали су да ли су ван државе предузећа-од предузећа која се баве наручивањем путем поште до играча е-трговине-треба да буду изузета од државне продаје и употребе порези. Ово питање је дошло пред Врховни суд 1992. године, када је држава Северна Дакота поднела тужбу против Куилл Цорпоратион, канцеларије компанија за снабдевање која је тада имала седиште у Делаверу, тврдећи да је морала да наплати порез на употребу Северне Дакоте за лиценцирање софтвера становницима тамо. Суд је пресудио у корист Куилла, наводећи да ће само компаније са "значајним физичким присуством" или "некусом" у држави бити у обавези да тамо прикупљају порез на промет и користе порез.
То је решење које је омогућило сајтовима за е-трговину да трају толико дуго без наплате државног пореза на промет, осим од купаца који се налазе у њиховим државама. Али како је посао е-трговине растао, изједајући удео на тржишту од трговаца на мало који плаћају порез на промет и прети 45 држава (и Дистрикта Колумбија) које зависе од пореза на промет за приход, законодавци и лобисти настојали су да уведу нове законодавство које би државама омогућило да прикупљају порезе на промет и користе порезе од продаваца на мрежи, чак и оних који немају физичко присуство у њима државе. (Компаније попут Амазона биле су посебне мете, користећи уговоре користећи оно што неки називају „рупом“ у пресуди локалним подружницама, омогућавајући им тако физичко присуство у држави без потребе да тамо прикупљају порез на промет. Многе су државе донијеле нове законе како би сада могле наплаћивати порез на промет од тих трговаца. Данас Амазон прикупља порез на промет у 25 држава, на пример.)
У 2013. години чинило се да ће порез на промет интернета постати стварност. Веома сличан закон о Закону о паритету удаљених трансакција, назван Закон о правичности тржишта, представљен је Дому и Сенату фебруара. 14, 2013. Предлог закона усвојен је у Дому 6. маја, али је у застоју на последњој седници Конгреса. (Вомацк, који је у понедељак помогао у представљању новог закона, био је истакнути заговорник Закона о правичности тржишта.)
Нови приједлог закона требао би покрету дати нови замах, а подржали су га и Национална федерација малопродаје и Међународни савјет трговачких центара. Критичари закона кажу да ће усклађивање бити неправедно скупо и компликовано, што захтева од трговаца са седиштем у једна држава прикупља порез на промет за 45 држава, од којих све имају своје сложене пореске кодове и временске линије. Предузећа са годишњим приходом мањим од 10 милиона долара биће изузета од закона прве године; пословање са годишњим приходом мањим од 5 милиона долара биће изузето две године; и предузећа од милион долара биће изузета за три. Посебно, од предузећа која се баве наручивањем поштом без присуства Интернета неће бити потребно да наплаћују порез на промет на даљину.
Иако ће закон, ако буде усвојен, без сумње наметнути трошкове и компликације интернетским трговцима, није вероватно да ће на значајан начин зауставити раст индустрије.